Некада ту беху села Врбица и Буковик, па 1839. године књаз Милош донесе уредбу о ушоравању села у том крају, а за време друге владавине, на пропутовању кроз варошицу, он даде обећање да ће подићи цркву "Свети Аранђел", па Декретом од 1. августа 1859. године то и потврди и у последњој реченици написа: "... варош Врбица нека се од сад зове Аранђеловац."

Са које год стране да прилазите Аранђеловцу, прво што из далека видите је Букуља. Прошарана планинарским и разним другим стазама и богазама, ова планина је омиљено излетиште Аранђеловчана и бањских гостију.Са туристичке осматрачнице на врху Букуље, за сунчаних дана може се видети скоро цела Шумадија.

У непосредној близини је акумулационо језеро Гараши, а настало је 1974. године преграђивањем речице Букуље и још неколико њених притока.

А Венчац, као краљевска круна, уздиже се изнад Аранђеловца. Блага и питома планина која у својим недрима крије сјајни бели камен. Венчачки мермер је пропутовао цео свет и настанио се у многим градовима, у споменицима и зградама, да му се диве и да га поштују.

Буковичка бања је одавно саставни део овог градића, његово друго ја, уз изворе минералне воде и велики парк, један од првих уређених паркова у земљи. Још 1856. године, просечене су стазе будућег парка Буковичке бање, и образовани дрвореди дуж њих. Старо здање, најстарији сачуван објекат у парку Буковичке бање, репрезентативни пример архитектуре српског романтизма, почео је да гради кнез Михаило Обреновић 1865. године као летњу резиденцију династије и скупштински дом.

Од 1966. године парк под Букуљом постаје амбијент највеће збирке скулптура у слободном простору, а све то захваљујући смотри "Мермер и звуци ".

Пећина Рисовача налази се у утроби истоименог брда, на улазу у град а у једном делу пећине налазе се фигуре породице пећинског човека у природној величини, као и неки примерци пећинских животиња.

Људи и њихова сећања, то је оно што чини историју једног народа. Обичаји, ношње, игре и песме, све је то уткано у овај простор Шумадије, некада непрегледну област прекривену густим шумама, данас шарени ћилим ораница, воћњака и житом усталасаних брежуљака.

Очували су људи овог краја све оно што су њихови преци из разних крајева донели у својим завежљајима сећања и нада, и то оплеменили и оставили будућим генерацијама да негују и чувају.

Аранђеловац јесте срце Шумадије.