Град Голубац смештен је на десној обали Дунава на месту где је Дунав најшири у свом току, 6500 м. Највећи културни споменик општине је средњевековна тврђава удаљена 5 км низводно од самог града, за коју се везује тужна љубавна прича из далеке историје. 

Голубац се први пут помиње у угарским изворима датираним из 1335, 1337, односно 1342. године. Не зна се када и ко га је подигао, али је његову основу тј. Горњи град подигао српски односно православни великаш о чему сведочи и православна капелица у саставу четврте куле. Оне исте године када се Голубац први пут јавља у изворима дошло је до рата између Угарског краља Карла 1 Роберта и краља Душана. Оружани сукоб је по својој прилици био у Мачви.

Град је потом проширен на задњи и предњи град, током српске или мађарске власти, иако није искључено да је у старту изграђен у овој величини. Голубац је грађен лепезасто и састоји се од три дела: предњег, задњег и горњег града (са цитаделом). Чини га укупно десет кула и две велике колске капије. Куле су касније Турци ојачали отворима за топове и додавањем десете куле око 1480. године. Испред града се налази предњи зид који чини спољни зид шанца, а који је вероватно био пун воде јер је повезан са Дунавом који га је вероватно пунио. Град је тешким ланцем повезан са стеном Бабакај, која и данас вири из воде у сред Дунава, тако да је у потпуности контролисао како друмски, тако и речни саобраћај кроз Ђердапску Клисуру.

Данас је Голубац врло посећен, што због чињенице да кроз њега пролази магистрални пут, што и због тога што се налази близу Лепенског Вира, тако да та два локалитета творе заједничку туристичку целину. Напори, које општина Голубац улаже у ову утврду су усмерени ка афирмацији значаја Голубачке тврђаве на туристичкој карти наше земље, па и Европе.