Општина Петровац је друга по величину у Браничевском округу. Територија општине Петровац на Млави заузима подручје са изванредним и разноврсним природним карактеристикама које најбоље одсликавају многобројна врела, потоци, речице, шуме, питома северозападна  падина Хомољских планина, плодна равница Стиг и богата долина Млаве са дивним пејзажом и родном земљом на којој све успева. 

Горњачка клисура у долини реке Млаве, између Хомољских планина и огранака Бељанице, једна је од најлепших клисура у источном делу Србије. У излазном делу Горњачке клисуре, на релативно малом простору, сачувани су бројни остаци споменика сакралне архитектуре и утврђења из периода позног средњег века.

У амбијенту нетакнуте природе, на планинској реци Бистрици у дужини од 5 км, од извора у подножју планине Велики Сумуровац, па до њеног изласка из села, налази се десет сачуваних воденица и три ваљавице. Овакав сачуван комплекс постројења за млевење жита и ваљање сукна се веома ретко сусреће и као такав представља специфичност Браничевског округа.  

Манастир Решковица са узвисине над селом осматра све што се у долини Млаве догађа и сведочи о Милутиновој задужбини, а нешто ближе путу и манастир Свете Тројице. На десној обали Млаве, у самој клисури, налази се манастир Благовештење, који је био седиште преписивачке школе до Велике сеобе Срба. На врховима се налазе остаци утврђења, војних и црквених, а једно од њих се назива Митрополија. Горњак је задужбина Кнеза Лазара из времена када је побеђивао Турке на бојном пољу и задужбинама Богу захваљивао.  

На основу неких ранијих археолошких истраживања тврдило се да је у Лудом пољу било одмаралиште ислужених римских легионара. Остаци ВИА МИЛИТАРИС (римског војничког пута) којим су прошле Трајанове легије налазе се у овим насељима, а археолошка налазиште Беловоде налази се на тромеђи села: Велико Лаоле, Крвије и Табановац и својим налазима доказује да је прерада метала, најпре бакра овде била вештина у VI веку пре наше ере. 

Три акумулације: Ждрело, Бусур и Кореница чувају резерву воде, али представљају и одлична места за риболовце и пливаче. Панарија је вода и део легенде о Стигу, пећински извор над Ћовдином сматра се лековитим, као и три извора „ладних вода“.. За најизбирљивије, дивљач се лови у целом крају. Срне, дивље свиње, зечеве, фазане, јаребице, препелице, дивље патке и шумске шљуке лове ловци из три ловишта Крилаш, Трест и Витовница.