Општина Зајечар се налази у централном делу Тимочке крајине и обухвата Зајечарску котлину, источни део Црноречке и северни део Књажевачке котлине, као и јужне делове Неготинске крајине. Територија општине је омеђена: са севера обронцима планине Дели Јован, са истока и југоистока обронцима Старе планине, којом иде државна граница према Бугарској, на југу и југозападу Ласовачком планином као огранком планине Тупижнице, а на западу Јежевицом и огранцима Великог Крша.

Град Зајечар, првобитно је лежао на десној обали Црног Тимока, простирући се до брда Краљевица, да би се временом  ширио по левој обали Црног Тимока и према западу.

Цео овај део Источне Србије, као засебна географска целина, је добио назив Тимочка Крајина, управо по овим рекама. Уствари, кроз ово подручје протиче пет река са именом Тимок: Сврљишки, Трговишки, Црни и Бели Тимок, а они сви на крају творе једну реку - Велики Тимок. 

У самом Зајечару незаобилазна дестинација је Радул-бегов конак, који је подигнут  почетком XIX века. Један је од најстаријих објеката у граду и саставни је део Народног музеја. Конак има приземље и спрат са два избачена доксата. У приземљу је продајна галерија слика, скулптура и производа домаће радиности и место на коме се одржавају промоције књига и књижевне вечери. 

У близини Зајечара налази се и манастир Суводол. Саграђен на заравни усеченој у планини Манастирска Глама и посвећен је Рођењу Пресвете Богородице. Гамзиградска Бања се налази око 11 км западно од Зајечара, тик уз магистрални пут Зајечар – Београд и представља врло угодан и тих кутак за лечење, одмор, рекреацију, спорт, лов и риболов.

Од културних дешавања  у граду, глумачки фестивал "Дани Зорана Радмиловића" који  се организује у знак сећања на славног глумца, једна је од најцењенијих  позоришних смотри у земљи.  А давне 1966. године, када је ‘rock androll’ као покрет привлачио много младих људи широм наше земље, рађа се идеја о организовању мале локалне Гитаријаде. И тако је све почело. Гитаријада је, из мале локалне манифестације временом прерасла у велику рок манифестацију. Постоји још неколико занимљивих  сабора и смотри народног  стваралаштва. "Вражогрначки точак" одржава се сваке године у првој половини августа месеца у порти Вражогрначке цркве. Фолклорне групе из Тимочке крајине представљају своје обичаје кроз песму и игру. "Сабор фрулаша" одржава се крајем јула и почетком августа месеца сваке године у селу Грљан код Зајечара.