На обронцима Фрушке Горе и на обали Дунава простире се територија општине Сремски Карловци. Типичан град ХVIII века са низом културно-историјских споменика, богате културне баштине, град који већ на први поглед асоцира на давно прохујала времена.. 

Карловачка гимназија - Захваљујући ангажовању митрополита Стефана Стратимировића и дарежљивости угледног карловачког трговца Димитрија Анастасијевића Сабова, који је приложио 20.000 форинти на име добротворног прилога, српски народ добио је прву гимназију у својој историји.  Спомен библиотека - Библиотека Карловачке гимназије је најстарија школска библиотека у Срба. Основана је исте године када и Гимназија и данас поседује око 18.000 књига.. Међу највреднијим књигама свакако спадају фототипско издање „Мирослављевог јеванђеља”, „Четворојеванђеље” из Мркшине цркве (1562), „Служабник” Вићенца Вуковића из 1554, затим дела Захарија Орфелина, прва издања Доситеја Обрадовића, Вука Караџића, Бранка Радичевића, „Историја” Јована Рајића и многе друге. 

Палата Стефанеум је 1903. године завршен као Семениште манастирских питомаца, али у ту сврху он никада није послужио. После Другог светског рата, Стефанеум је доживео сличну судбину као и остала споменичка здања, а данас се у згради налази Институт српског народа, чији је оснивач Светска српска заједница (са седиштем у Женеви). Патријаршијски двор подигнут је на месту где се некада налазио Нови двор који је страдао у пожару 1788. године.

Ово је по М. Кашанину једно од најлепших и најмонументалнијих сакралних здања, подигнутих у Војводини током XIX века. Саборна црква Светог Николе  - На месту данашње Саборне цркве, у XVI веку се налазила мања црква, истом свецу посвећена. Митрополит Павле Ненадовић је 1758. године одлучио да се сруши стара црква и да се на њеном месту отпочне са градњом нове Саборне цркве. На прозорима се налазе витражи, рад немачких мајстора, а изнад хорске апсиде је велики витраж Св. Николе. 

Чесма „Четири лава” подигнута је 1799. године у част завршетка изградње првог градског водовода. По предлогу војног инжењера Вангера доведена је изворска вода са Чератског брега цевима од печене глине. Илион – Палата барона Рајачића грађена је у другој половини XVIII века (1836-1848), док данашњи изглед зграда добија рестаурацијом из 1920. године. Данас је у овој згради смештен Градски музеј Сремских Карловаца. Музеј има више збирки које су подељене по спратовима.

На Стражилову, удаљеном свега 4 километра од Карловаца налази се и гроб Бранка Радичевића, једног од највећих песника романтизма код нас. Привлачну туристичку оазу представљају манастири надомак Сремских Карловаца међу којима су Крушедол, Ремета и Хопово. Најпознатије манифестације су "Бранково коло", прослава грожђа и вина "Карловачка берба", Ликовна колонија акварела, летња школа и сл. Веома дугу традицију на Фрушкој Гори има и виноградарство. Датира још из 273. године када је римски цар Пробус засадио прве чокоте винове лозе на падинама Главице недалеко од Манастира Бешеново.  Ако сте једном посетили Сремске Карловце увек ћете се тамо враћати.