Лесковац је административни, културни, привредни и спортски центар Јабланичког округа. Налази се на реци Ветерници недалеко од њеног ушћа у Велику Мораву. Иако је највећи део центра града након другог светског рата преуређен у модернистичком стилу, у главној градској улици, Булевару Ослобођења, још увек стоји неколико зграда које својом величином подсећају на златно доба Лесковца. У поменутој улици налази се и стара кућа Шоп-Ђокића, а у суседству су и Стара и Нова црква. Стара лесковачка црква подигнута је почетком XIX века. Одмах поред ње је и њена архитектонска супротност, Нова црква. 

Лесковац се налази у подножју брда Хисар (341м), у централном делу лесковачке котлине. Најзначајнији водотоци су: Ветерница, Јабланица, Вучијанка, Пуста Река, Рупска река. Лесковац је окружен и са три вештачка језера: Брестовачко, Барје (акумулација за водоснабдевање града) и Власинско језеро.

По легенди се сматра да се испод брда у близини садашњег града налазило језеро, али је дошло до његовог сушења и ту је изникла биљка леска (лешник). По њој је и насеље добило име Лесковац и то пре више од 600 година, али је у време турске владавине наденуто у Хисар од истоимене турске речи која значи тврђава.

Најстарији трагови живота у овом крају потичу из 2000 године пре н.е. Овај крај су настањивали и живели Дарданци, Авари, Келти, Римљани, Византинци, а од VI и VII века га насељавају Словени. Из тих времена пронађени су археолошки остаци на Хисару изнад Лесковца, на локалитету Градац код Злокућана, у Малој Копашници, у долини Слатинске реке, на потезу Кале код Грделице итд. На 30 км од Лесковца налази се велико археолошко налазиште из VI века Царичин Град, а вредни проналасци и остаци се чувају у лесковачком градском музеју. 

У Србији је надалеко познат Лесковачки роштиљ а Роштиљијада је манифестација по којој се препознаје Лесковац. Роштиљијада је аутентични, највећи и најпосећенији фестивал роштиља и меса у овом делу Европе.