Општина Сомбор се налази у северозападном делу питоме бачке равнице, на површини од 1.178 квадратних километара и има једно градско и 15 сеоских насеља. Западне стране општине Сомбор запљускују воде Дунава. Град Сомбор важи за најзеленији град у земљи, чиме се житељи Сомбора веома поносе. Данас је Сомбор модеран град са око 50.000 становника који је очувао шарм прошлости. 

Сомбор постаје слободан и краљевски град 1749. године и од тада почиње његово уздизање у стилу господствене вароши, јединствене урбане и архитектонске особености. Те вредности су концентрисане на релативно малом простору средишта града названог "Венац", које је стога и само заштићена културна целина, као и бројна здања и установе у његовом окриљу. Главни градски трг је Трг Светог Тројства по верском споменику који се на њему некада налазио или Ћелави трг јер на њему има само пар стабала. На њему се налази зграда Градске куће са својим високим торњем. Насупрот Градске куће је Галеова зграда у којој је Галерија «Милан Коњовић». Десно од галерије је здање грофа Грашалковића. 

Историјски архив смештен је у "Пашиној кули", здању из турских времена, једини преостатак градских зидина и палати Крушпер де Варба, једноспратна зграда из 1771. Са друге стране је Трг св. Ђорђа, где је Српска читаоница основана 1845. године, кућа Јулијане Паланачки, у којој је велики поета Лаза Костић изнедрио Santa Maria della Salute, Црква св. Георгија у чијој порти је настала "Норма", прво учитељиште за учитеље словенског живља на овимн просторима, а нешто мало даље је Препарандија, дар Учитељској школи патријарха Георгија Бранковића...  

Свему томе треба додати Градски музеј са предивном сталном поставком, Позориште, камерног типа, Црква св. Јована Претече, културно добро највишег ранга, а на другом крају Црква св. Стефана у којој се налазе највеће оргуље на простору Србије и зграда Жупаније (1808) у којој је највећа слика, уље на платну, у нашој земљи 4 x 7 м рад Ференца Ајзенхута., “Битка код Сенте».