Први писани документи помињу Нови Бечеј као град тврђаву (Цастелум де Бецхе) 1091.године, а остаци ове, некада импозантне грађевине, на самој обали Тисе, с ведоче о прохујалом времену и освајачким походима Кумана, татарских коњаника Бату-кана, витезова Ђурда Бранковића, Хуњади Јаноша и Мехмед паше Соколовића.

Данашњи Нови Бечеј настао је спајањем два насеља Врањева и Новог Бечеја. Током своје историје звао се Турски Бечеј, Францисдорф, Врањево и Волошиново, а од 1952.године добија име које носи и данас.Ново Милошево је друго по величини место у општини. Има богату историју и веома је старо, а формирано је од два насеља, Беодре и Карлова (Драгутинова).

Недалеко од Новог Бечеја налазе се и остаци бенедиктанског манастира Араче, једног од најстаријих споменика средњовековне архитектуре овог краја из тринаестог века. Арача се први пут помиње у 13. веку, када је била бенедиктански манастир, али се не зна када је тачно сазидана. Иако је катедрала у прилично лошем стању, добар део је сачуван и представља импозантну грађевину, са масивним стубовима, луковима, прозорима и једном високом кулом.

Слано копово је један од последњих репрезентативних примера панонских слатина и пустара које су од изузетног знацаја за оцување богатства биљног и животињског света Војводине. На подруцју Сланог копова се јављају специфицне слатинске биљне заједнице које су у фази нестајања у целој Панонској низији.

Дворац Соколац је изградио Лазар Дунђерски у последњим деценијама 19. века. Дворац је добила у мираз Емилија Ивановић, кћерка Лазара Дунђерског. Дворац је типа пољских двораца тога периода, архитекта је спровео до детаља идеју и основне одлике класицистичког стила.Дворац на Бисерном Острву изградио је барон Рохоњци Гедеон крајем 19. века. Налази се у природном окружењу рукавца, тзв. мртве Тисе, погодне за узгој винове лозе. Са овог места потиче најквалитетније вино Крокан. Дворац представља спратну зграду са стилским обележјима класицистике.